Јоханес Хинтербергер
Ствар страсти
Бити тренер немачког, као и предавач немачког као страног и као другог језика (DaF/DaZ), једна је од мојих највећих страсти.
Предајем ученицима из целог света. Посебно ме фасцинирају неспоразуми који могу да настану у комуникацији. Претпостављам да је управо то један од разлога зашто ме посебно плене граматика немачког језика и могућности за изнијансирано изражавање.
Моји полазници брзо примете да структуре немачке граматике посматрам на начин који се не поклапа увек са класичним материјалима за учење.
За мене, на пример, питање на које се одговара са да или не никада не почиње на позицији 1, већ увек на другој позицији. Позиција 1 једноставно недостаје – она постоји само код питања на која се не може одговорити са да или не. Као неко ко влада и понеким програмским језиком, структуре често посматрам „мета-метајезички“. На жалост понеких колега. *извините.
Али како је све почело?
Пре отприлике 13,768 милијарди година, мало више или мање, научници се око тога радо споре (и нећу се ни за живу главу мешати!), настао је свемир, или га је створио Бог. Од тада се, у сваком случају, догодило прилично много.
Елем, једног дана су се упознали моји родитељи. Прво су на свет дошли мој брат и сестра. Нешто касније и ја. Као беба сам сигурно много дерао. Детињство сам срећно провео у такозваној трговишној општини, која је – док сам тамо одрастао – проглашена градом. Тамо сам похађао основну школу (такозвану Volksschule и нижу средњу школу са музичким смером), као и трговачку школу. Одмах је било јасно да обавезно желим да постанем секретар, јер ме алтернатива, електричар, коју сам током трговачке школе пробао као летњи посао, једноставно није одушевила. Али, како је судбина хтела, све је испало другачије.
Када сам ступио у први радни однос, био сам пресрећан. Тамо сам био потпуно преплаћен за сасвим једноставне послове. Тада сам радио као "Assistance of the Assistance of the Area Manager West" за „Жуте странице“ у Салцбургу. Било је још боље кад је "Assistance of the Area Manager West" дала отказ, а ја добио њено место. Неколико година касније тај посао ми је постао превише досадан. Добро сам разумео зашто је "Assistance of the Area Manager West" отишла.
Жеља за променом
Чезнуо сам за променом. После дивљег смењивања послова и једне заиста екстремне фазе (да, често знам о чему причате) радио сам за једну каталошку продају. Прво у позивном центру, а затим у маркетингу. Победио сам на такмичењу у фирми у коме је била реч о креативној идеји и зато сам добио понуду да пређем.
Радо сам прихватио ту прилику. Тамо сам открио своју страст према техничким структурама и такозваном listbroking-у, који се у народу назива и продајом адреса, иако то није сасвим тачно. У фирми сам научио SAS (Statistic Analyzing System), а уз то и SQL, а у слободно време сам желео да знам све о HTML-у. Неколико година касније осамосталио сам се са мултимедијалном агенцијом. Ту је била важна права комуникација; тржишна комуникација.
Поред мултимедијалне агенције, која је организовала готово све, од веб-сајтова и класичне рекламе до догађаја, тада сам отворио и мало место за окупљање, које је попунило празнину која је мом тадашњем месту становања у Корушкој била преко потребна (copy-shop + интернет терминали).
Један од мојих тадашњих интернет пројеката (види слику, након кратког времена имао је око 1350 чланова) пред сам крах имао је чак скоро 80.000 корисника, и то у време када готово нико није имао сопствени интернет прикључак, нити је постојало нешто попут Facebook-а. Зато сам у то време одлучио да отворим још једно место за окупљање у другом месту.
Кад се умеша трговац људима...
Нажалост, тада сам се одлучио за место чији се станодавац испоставио као трговац људима и (у међувремену осуђени) убица. У то време изгубио сам све што се од (световне) имовине може изгубити. Агенцију, места за окупљање, послове.
Најгоре је било то што ме је трговац људима, зато што сам знао за околности, прогонио широм Аустрије. Тако сам био у бекству и данас добро разумем како се осећају многи ученици немачког које су агресори прогањали или прогањају у њиховим домовинама.
Две године сам једва могао да макнем прстом или да се крећем у јавности. Страх од прогона био је превелик.
Полиција у почетку није ништа предузимала, али на крају те две године (2010) контактирао ме је један криминалистички инспектор ради саслушања. Нисам могао да му верујем. Био сам спреман да се нађем с њим само уз крајње мере опреза.
Срећом, после разговора са инспектором добио сам прилику да се изборим са својим стањима страха. Корак по корак почео сам поново, односно изнова да се оријентишем. Синдром bore-out гласила је дијагноза у то време. Стање које је и данас веома опасно за мене: страх да ћу умрети од досаде. Свака рутина за мене би могла бити смртоносна.
Осећај бесмисла?
Моја борба против бесмисла очигледно је почела. У почетку сам се много бавио смислом и бесмислом постојања, али и непостојања.
Сасвим званично сам се регистровао као слободни уметник који посматра смисао и бесмисао постојања. Уписао сам вечерњу гимназију да бих мислио на друге ствари.
Нажалост, тамо сам наишао на структуре које су се понашале као да не постоје модерни медији попут интернета. Питања, посебно додатна питања о задацима/захтевима, нису била пожељна. Из данашње перспективе, тамо сам научио какав никако не желим да будем као наставник.
Вечерња гимназија била је предвиђена за 8 семестара. У прва два семестра завршио сам половину свих модула. Кад су ме замолили да то радим спорије, постало ми је превише досадно, па сам за 3 недеље положио оне додатне испите који су били потребни за студије Multi-Media-Art, које сам безусловно зацртао. Ни то нисам издржао:
Тамо се није радило о уметности, ни о мултимедији. Радило се о реклами (агенцију сам, међутим, већ оставио иза себе; више нисам имао воље да људима лажима утуварам производе у главу) и о радним пчелама са академским звањем, које као извршиоци филмске, рекламне и маркетиншке индустрије морају да извршавају наређења и чија креативност зависи од расположења надређеног, а не од наручилаца. У начелу је то сигурно узбудљива област, али за мене то (више) није било. Тако сам поново пожелео промену средине.
Нова средина
Када сам се опростио од University Of Applied Sciences, наишао сам на оглас Bildungsförderungsinstitut (BFI) у Салцбургу, на коме је била реклама за дипломски курс.
Испрва уопште нисам приметио да је реч о дипломском курсу, једноставно ми је за око запело име предавачице. Она је била предавачица немачког кад сам полагао додатне испите. Заинтересовао сам се ближе за понуду и открио да је реч о немачком као страном и немачком као другом језику.
Пажљивијим читањем програма дипломског курса откривао сам све више области које су ме фасцинирале. Пошто сам се пријавио, могао сам да комбинујем и унесем све што сам до тада научио и доживео.
Спојлер: Под „und Team“ сада се подразумевам и ја. ☺️
Курсеви немачког на телевизији, на YouTube-у, на Facebook-у и другде...
После завршетка дипломског курса појавиле су се занимљиве нове могућности.
Герхард (Gerhard) и ја осмислили смо за полазнике курс B1 (серије: B1.1 и B1.2), који је емитован на телевизији, а поред тога основао сам канал на YouTube-у и на Facebook-у. Сваке недеље постоји неколико могућности да се бесплатно учествује на јавним часовима, који се финансирају из мог џепа.
Неки корисници су чланови канала на YouTube-у и помажу ми да платим трошкове интернета. Сваке недеље исправља се на стотине текстова и људи из целог света добијају подршку у учењу. Сада постоји и могућност приватних часова (уз плаћање).
Било да је реч о медијском дизајну или настави, у међувремену постоји и интересовање да се мој поглед размотри у научном контексту:
Осим тога, за мултимедијални уметнички пројекат добио сам награду "Sprachlos durch Migration" („Без речи због миграције“) од града Салцбурга и Педагошке високе школе (PH Stefan Zweig):
Прочитај оригинални чланак Лизе Голд (Lisa Gold)
Овде можеш да погледаш филм који је награђен:
Бављење темом безгласности показало ми је колико ме је све то погађало и лично. За мене лично то је био невероватно важан пројекат, који је тиме добио велико признање.
Захвалност
Све то – и још много тога – испуњава ме захвалношћу, радошћу и блаженством. Од тога бих радо нешто вратио. С времена на време желим још да проширим овај део „о мени“. Зато сам веома радознао шта ће полазнике и мене у будућности све чекати на овој платформи.
За сада ти желим много забаве у учењу, вежбању и учествовању!
Срдачан поздрав и све најбоље,
Johannes - "JoPhi" - Hinterberger
Дипломирани тренер и предавач DaF/DaZ (немачки као страни/други језик)
Стручне области:
- e-teaching,
- e-learning,
- онлајн настава (појединачно, у групи, масовно)
П. С.: Приватни живот
Да, имам га. Ко учествује у мојој настави, сазнаће понешто и о њему. Паушално објављивати баш све на једној страници не сматрам нарочито добрим, јер волим лични контакт.